Kompozitori


Đovani Pjerljuđi da Palestrina
Orlando di Laso
Gregor Fridrih Hendel
Johan Sebastijan Bah
Đuzepe Toreli
Arkanđelo Koreli
Jan Valclav Štamic
Franc Jozef Hajdn
Volfgan Amadeus Mozart
Ludvig van Betoven
Franc Šubert
Robert Šuman
Karl Marija fon Veber
Feliks Mendelson Bartoldi
Frederik Šopen
Franc List
Hektor Berlioz
Đokaino Rosini
Đuzepe Verdi
Šarl Guno
Žorž Bize
Žak Ofenbah
Johan Štarus
Johan Štraus (mlađi)
Rihart Vagner
Johans Brams
Rihard Štraus
Maihail Ivanovič Glinka
Milij Balakrijev
Cezar Kjui
Modest Petrovič Musorgski
Nikolaj Rimski Korsakov
Aleksandar Borodin
Petar Iljič Čajkovski
Bedžih Smetana
Antonjin Dvoržak
Edvag Grig
Kornelije Stanković
Josif Marinković
Stevan Stojanović Mokranjac
Klod Debisi
Moris Ravel
Igor Stravinski
Bendžamin Britn
Luj Armstrong
Džordž Geršvin
Petar Konjović
Miloje Milojević
Vasilije Mokranjac
Dušan Rodić
Aleksandar Borodin
    Aleksandar Borodin je bio vanbračni sin gruzijskog kneza Luke Stepanoviča Gedianova (1772-1840) i njegove 24-godišnje metrese Avdotije Konstantinovne Antonove. Pošto je knez bio oženjen, dete je registrovano kao sin njegovog sluge Porfirija Borodina. Kratko pre smrti, Luka je priznao svog vanbračnog sina.
    Borodin je odrastao uz majku u Sankt Peterburgu. Bio je talentovan za jezike, svirao je klavir, flautu, i violončelo. Godine 1863, oženio se Jekaterinom Protopopovom, briljantnom mladom pijanistkinjom. Upoznali su se i verili na putovanju u Nemačkoj. Imali su tri ćerke.
    Svetsku slavu Borodin je postigao svojim kompozitorskim radom. Do danas ostaje zagonetka kako je stizao da se bavi muzikom pored svog obimnog akademskog rada. Tokom 1864. upoznao se sa Milij Balakirjevom, i preko njega upoznao Cezara Kjuja, Modesta Musorgskog i Nikolaja Rimski-Korsakova. Na ovaj način je stvorena ruska romantičarsko muzička elita, kasnije nazvana „Moćna petorica“.
     Godine 1869, izvedena je Borodinova prva simfonija. Dirigovao je Balakirjev. Iste godine Borodin je počeo da komponuje svoju herojsku operu „Knez Igor“, u kojoj su čuvene „Polovecke igre“. Ovo delo, koje se najčešće smatra njegovim najznačajnijim, nije stigao da završi. Operu je kasnije dovršio i orkestrirao Aleksandar Glazunov i Nikolaj Rimski-Korsakov. Nedovršena je ostala i treća simfonija, koju je dovršio Glazunov.
     Premijera njegove druge simfonije je protekla nezapaženo, dok Franc List nije 1880. organizovao ponovno izvođenje u Nemačkoj. Tada je Borodin postao poznat izvan Rusije. Borodin je za muziku govorio da je: „Razonoda, odmor od ozbiljnijih poslova“, pri čemu je mislio na svoj naučni rad. Njegova muzika je kasnije prilagođena za mjuzikl u SAD. Izvodili su je, između ostalih, Toni Benet i Bing Krozbi.

Poslušajte:
   „Knez Igor“
   „Polovecke igre“
   „U stepama srednje Azije“






<< prethodna